УЧИТЕЉСКИ ДОМ У НОВОМ САДУ

1921. године основано је Југословенско учитељско удружење са централом у Београду и десет подружница (по бановинама). У Новом Саду је радила подружница Дунавске бановине.
Почетком четрдесетих година 20. века у великим центрима Југославије (Београду, Нишу и Новом Саду) учитељи су покренули акције за прикупљање средстава и изградњу зграда учитељских домова (учитељи и ђаци учитељских школа су куповали маркице у вредности 1 маркица - 1 цигла те је свако знао колико цигли је његов допринос).

1933. Југословенско учитељско друштво, подружница Дунавске бановине у Новом Саду (председник Ђорђе Мирков) купује земљиште од града Новог Сада за изградњу Учитељског дома које је укњижено 31. октобра 1935. године и плаћено 42.000 динара. После тога рађено је на грађевинском плану за зграду Учитељског дома. Архитекта је био господин Данило Каћански.

1934. вајар Карло Барањи израђује фигуру Ђорђа Натошевића (вис. 2,20 м) која је касније постављена изнад улазних врата Учитељског дома (гипсана копија се налази у улазу ОШ „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду).
Учитељски дом у Новом Саду завршен је 1936. године и његова изградња је коштала 1.300.000 динара који су сакупљени прилозима учитеља. Укњижба зграде носи датум 11. март 1936.године.
Зграда Учитељског дома је вишеспратница, приземље и први спрат су били пословне просторије Удружења, подрум и таван заједничке просторије, а други и трећи спрат су били станови који су издавани професорима учитељске школе по економским киријама.
После Другог свет. рата у Учитељском дому у Новом Саду ради Удружење учитеља града Новог Сада и среза новосадског.

1951.године је одржана Оснивачка скупштина Удружења учитеља НР Србије (један од закључака је био да се оснивају клубови просветних радника).

1952.године Учитељско удружење одлуком своје Скупштине постаје Клуб просветних радника који и даље воде учитељи Бата Сечујски и Миша Лазић,

• библиотека има 8 000 књига
  
• клуб просветних радника оснива часопис "Педагошка стварност" и смешта га у две приземне просторије Дома, тј. у део домарског стана.

1972. Општина Нови Сад затвара Клуб просветних радника:

• Преноси на себе власништво над Учитељским домом (уназад од 1947.год.)
  
• Расипа се вредна предратна Учитељска библиотека
  
• Издаје дозволу да се тавански простор претвори у стамбени и додели
  

1974. Општина реновира први спрат Дома (инжењер Бора Радусиновић, кандидат архитекта Радоје Цветков, „Борја“ из Теслића и „Југодрво“ из Новог Сада)

• Избија носеће стубове у великој сали (после чега зграда почиње да пуца)
  
• Отвара Марксистички центар за усавршавање наставника и
  
• (Марксистичку) Библиотеку просветних радника
  

1988 - 1991. Просветно педагошки завод за потребе семинара располаже првим спратом

• Дом је Центар за стручно усавршавање наставника
  
• У њему се састаје синдикат
  

1996. у канцеларију првог спрата Дома долази Рачунарски центар Новкабела

1998. у другу канцеларију (преграђени део библиотеке) долазе Новосадска новинарска школа (први) и Друштво учитеља Новог Сада – ДУНС (други).

2000. ДУНС је поставио месингану спомен плочу на улазу Дома.
Горан Сеничар (станар таванског стана) доградњом (затварањем терасе) нарушава архитектуру фасаде.

2001. године оснива се Удружење војвођанских учитеља и ради у ДУНС-овом простору.

2002. Друштво учитеља Новог Сада (и Удружење војвођанских учитеља) се пресељава у канцеларију из које је изашао Рачунарски центар Новкабела.

2006. године Новосадска новинарска школа прелази у нови простор изван Дома

2008. године

• Град Нови Сад кречи просторије првог спрата и тапацира столице у семинарској сали.
  
• ДУНС ускраћује коришћење простора Удружењу војвођанских учитеља из којег се на жалост годину дана касније и искључује.

Учитељи су пре и непосредно после Другог светског рата (као и после 1998. године) бринули о овој веома значајној згради. Данас је она у очајном стању. На то смо указивали још пре десет година тражећи од Града Новог Сада да зграду реновира.

Вера Стојшић - Гашпаровски